Autor: R. Nikolić
Narodna banka Ukrajine u Kijevu (Foto: www.bank.gov.ua)
Za banke koje posluju u Ukrajini bio je to veliki potres, ali s obzirom na to da je reč o zemlji u kojoj je ratno stanje, buka od ratnih eksplozija bila je dovoljno zaglušujuća da se na ovo nije obratila prevelika pažnja. Tek nedavno, u martu, kada su počeli da se javno prezentuju izveštaji o poslovanju banaka, postalo je vidljivije šta se dogodilo.
Naime, ukrajinska skupština – Vrhovna Rada je 21. novembra 2023. godine usvojila predlog zakona o privremenom povećanju stope poreza na dobit banaka sa dotadašnjih 18% na 50% za celu 2023. i odredila stopu oporezivanja dobiti od 25% u narednim godinama. To retroaktivno povećanje stope poreza za gotovo tri puta u 2023., bila je loša vest za banke, ali je po proceni ukrajinske države to bio neophodan potez. Jer, u okviru aranžmana koji Ukrajina ima sa MMF-om, bilo je potrebno obezbediti dodatne prihode u visini 0,3 odsto BDP-a od banaka (ukrajinski BDP je za 2023. g., prema podacima Svetske banke, procenjen na oko 160 milijardi dolara).
Tako je novac za dopunu državnog budžeta zatražen tamo gde ga ima – u bankama. U Ukrajini posluje oko 65 banaka od kojih je značajan broj sa stranim kapitalom: Rajfajzen, Prokredit, Dojče banka, OTP banka, Siti banka, Kredi agrikol, Pireus banka i druge. No, kako se moglo videti u ukrajinskim medijima, neposredno posle ove odluke o povećanju poreza na dobit za banke na 50% i to retroaktivno za celu 2023. godinu, oglasili su se i predstavnici tamošnje Rajfajzen i OTP banke.
Predsednik Upravnog odbora Raiffeisen banke u Kijevu Oleksandr Pisaruk je nekoliko dana posle usvajanje te odluke prokomentarisao (27. novembra 2023.) za ukrajinske medije da je Zakon o povećanju korporativnog poreza za banke sa 18% na 50% u 2023. i na 25% u narednim godinama, usvojen bez razgovora sa bankama, da je diskriminatoran i da ima dugoročne negativne posledice po investicionu i poslovnu klimu u Ukrajini: „Prekomerni profiti banaka ne mogu se utvrditi na osnovu jednogodišnjih rezultata. Retroaktivno oporezivanje dobiti za 2023. godinu, kao i povećanje poreza na dobit banaka u budućnosti, nerazumni su i obeshrabruju akcionare banaka da ulažu u ovaj posao“, rekao je prvi čovek najveće ukrajinske banke sa stranim kapitalom, u intervjuu za Interfaks. „U stvari, obveznici ovog rekordno visokog poreza su privatne banke, od kojih najveći poreski teret pada na banke sa stranim kapitalom“, rekao je Oleksandr Pisaruk, koji je ranije bio prvi zamenik guvernera Narodne banke Ukrajine, a zatim tri godine radio u MMF-u. Znajući kako MMF funkcioniše, Oleksandr Pisaruk je izrazio žaljenje što je ova međunarodna finansijska institucija pristala na takvo povećanje poreza.
I predsednik Saveta Nezavisne asocijacije banaka Ukrajine (NABU) Vladimir Mudri, koji je i predsednik Upravnog odbora OTP banke, komentarisao je 22. novembra da će “porez za bankarski sistem na 50% za 2023. obezbediti preko potreban dodatni prihod budžetu od približno 24 milijarde UAH – ukrajinska grivna – ekvivalent od 650 miliona dolara“, rekao je Mudri za ukrajinske medije. “Ovogodišnje povećanje poreza od 50% neće uticati na stabilnost i pouzdanost bankarskog sistema, jer je Narodna banka Ukrajine već procenila kvalitet aktive banaka. Ali, nove poreske stope će najviše pogoditi male banke, koje će i dalje morati da ulažu stotine miliona u IT i infrastrukturu, ali da istovremeno plaćaju veće poreze. Situacija kada samo jedna industrija ima povećanu stopu je nestabilna, tako da možemo očekivati dodatne izmene poreskog zakonodavstva u bliskoj budućnosti“, rekao je Mudri.
Ove izjave iz novembra prošle godine, tamo su i ostale. Više se o tom visokom, rektroaktivnom povećanju poreza za banke i nije mnogo “talasalo”. Tek nedavno, u martu, kada su banke počele da objavljuju izveštaje matičnih grupacija o poslovanju, videlo se da je ovakva mera značajno umanjila neto prihode banaka.
No, za Srbiju je svakako zanimljivo ovo iskustvo o povećanju poreza na dobit, da bi se popunio državni budžet. Naime, pošto se u Srbiji najavljuju velike investicije u naredne tri godine, od 18 milijardi evra, pa i više, za EXPO 2027. i za sve ostalo, a Srbija je takođe u aranžmanu sa MMF-om, može nekome i ovde pasti na um da “dopuni” državni budžet povećanjem poreza. Ne mora se to odnositi samo na povećanje poreza na dobit za banke, može i na povećanje poreza na dobit za sve koju posluju u Srbiji, a može i da se poveća PDV… Za sada nema od toga ništa, nema ni u najavi, nema ni kalkulacija ni špekulacija. Zato bi dobro bilo da ovaj ukrajinski primer ne bude suviše inspirativan za domaće kreatore ekonomske politike koji uvek žele što puniji državni budžet. Tim pre što nam je baš sada u Srbiji, u zvaničnoj poseti misija MMF-a (od 14. do 26. marta), pa upravo gledaju brojke, odnosno prihode i rashode u državnom budžetu.
