Da li je geopolitika donela “kraj ere” sigurnog snabdevanja i stabilnih cena?

 Autor: magazinbiznis.rs

Početkom marta 2026. godine, posle niza oružanih sukoba i napada na trgovačke brodove u Persijskom zalivu, zatvoren je Ormuski morez – strateški najvažniji morski prolaz na svetu, koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arabijskim morem.

Krajem maja navršiće se tri meseca zabrane transporta sirove nafte koja je, u normalnim okolnostima, prevožena u količinama od oko 20 miliona tona barela dnevno, odnosno 20% od ukupne svetske trgovine.

Iako je plovni deo za brodove u Ormuskom moreuzu širok samo po tri kilometra u oba smera, ovaj tesnac između Irana i Omana je od vitalnog značaja za svetsku trgovinu energentima. Podaci pokazuju da je na najužem delu širok svega 55 kilometara.

Godina 2026. u znaku visokih cena nafte

Ali, taj uzani, a veoma bitni moreuz, uzdrmao je svetsku ekonomiju i podigao berzanske cene nafte. Prosečna cena barela nafte iznosila je oko 70 dolara krajem februara, pre zatvaranja Ormuskog moreuza, da bi sredinom maja dostizala i do 110 dolara za barel.

Poskupljenje je iznosilo oko 52%, a najnovije procene Američke agencije za energetske informacije (EIA), objavljene u izveštaju od 12. maja 2026. godine, ukazuju na to da će zbog blokade Ormuskog moreuza cena sirove nafte u maju i junu iznositi prosečno 106 dolara. Tek krajem ove ili početkom sledeće godine može se očekivati cena barela od oko 90 dolara, procenjuju analitičari EIA-a.

EIA upozorava i da će moreuz ostati neprohodan u narednim mesecima, tokom leta i jeseni, što će izazivati konstantne skokove cena nafte na globalnom tržištu.

Ove sumorne prognoze neće gubiti na aktuelnosti čitave ove godine, jer nivo cena energenata diktira i sve ostale cene u proizvodnim i distributivnim lancima. Nema proizvoda danas u svetu koji direktno ili indirektno nije povezan sa energentima.

Poruke MMF-a i Svetske banke

U jeku napetosti oko obustave transporta Ormuskim moreuzom, polovinom aprila, održano je i redovno Prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu. Prva poruka direktorke MMF-a Kristaline Georgijeve je sadržala rek “šok”: zbog problema sa energentima nastaće ogroman šok ponude.

“Ova kriza, praćena poremećajima u lancima snabdevanja, trajno će usporiti globalni rast i prouzrokovati dugotrajan skok cena energenata”, najavila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.

Prolećno zasedanje dve najvažnije svetske monetarne institucije, završeno je procenama da će globalni privredni rast opasti ove godine, da će inflacija biti veća i da će snabdevanje sirovinama i hranom biti značajno poremećeno.

MMF procenjuje da će globalne cene hrane porasti za 6,0% u 2026. godini.

“Ovaj skok je direktno povezan sa znatno višim cenama energenata i đubriva, kao i sa logističkim problemima izazvanim geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku i blokadom tranzitnih ruta”, navodi se u izveštaju MMF-a o očekivanom rastu cena hrane u ovoj godini.

Napominje se, takođe, da će udari na cene hrane biti najteži u zemljama u razvoju i u onima koje uvoze hranu i energente. Te procene se u značajnoj meri odnose i na nas, jer je Srbija uvoznik energenata – i gasa i nafte.

Što se tiče hrane, iako je Srbija veliki proizvođač hrane, takođe se ubrajamo i u velike uvoznike i gotovih proizvoda i sirovina za proizvodnju prehrambenih namirnica. Zato se upozorenja o očekivanim poskupljenjima hrane u ovoj godini, koje upućuje u svojim izveštajima i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), odnose i na Srbiju.

Šta gura cenu sirovina za prehrambenu industriju

Najnoviji izveštaj organizacije FAO, objavljen 21. maja ponovo sadrži upozorenje iz prethodnog meseca da bi zatvaranje Ormuskog moreuza moglo bi da izazove ozbiljnu svetsku krizu cena hrane u narednih šest do 12 meseci, ukoliko vlade hitno ne preduzmu mere.

“Odluke koje sada donose vlade i poljoprivrednici o upotrebi đubriva, uvozu, finansiranju i izboru useva, uticaće na to da li će cene hrane naglo porasti krajem ove ili početkom 2027. godine”, navodi se u majskom izveštaju FAO.

Prema navodima ove organizacije, posledice su već vidljive. Indeks cena hrane FAO raste već treći mesec zaredom zbog visokih troškova energije i poremećaja povezanih sa sukobima na Bliskom istoku.

Ova organizacija UN navodi da će se kriza odvijati postepeno – prvo kroz rast cena energenata, zatim đubriva i semena, potom kroz niže prinose, rast cena poljoprivrednih sirovina i na kraju kroz poskupljenje hrane za potrošače. Trenutno najviše poskupljuju biljna ulja i žitarice, sveže voće i povrće, meso i mlečni proizvodi, dok cena šećera stagnira ili beleži blagi pad.

Od berzanskih artikala koji trenutno imaju stabilizirajući trend ili blagi pad je kafa, što je posebno značajno za velike konzumere kafe kao što je evropski kontitent.

Međutim, trenutno stabilne berzanske cene kafe ili one koje su u blagom padu, neće osetiti konzumenti u maloprodaji ni u kafićima. Jer, industrija kafe i pržionice kupuju zalihe mesecima unapred kroz terminske ugovore, a uvoznici se suočavaju i sa valutnim razlikama, zbog jačanja američkog dolara. Pošto se kafa na međunarodnom nivou plaća isključivo u dolarima, jača američka valuta automatski poništava deo berzanskog pojeftinjenja za kupce u Evropi.

Lanci snabdevanja direktno zavisni od kriza

Poremećaj u lancima snabdevanja trajaće, nažalost, dok god bude trajala i sadašnja geopolitička kriza, uz ratne sukobe. I transport nafte i transport mnogih sirovina, pa i kafe, i dalje će trpeti pritiske zbog nestabilnosti na ključnim pomorskim rutama. Svako skretanje brodova koji putuju iz Afrike ili iz Azije za Evropu, povećavaće troškove prevoza i produžavati vreme isporuke.

Pomorska kriza je uzdrmala globalna tržišta, jer je prevoz poskupeo. Podaci brodarskih agencija pokazuju da je cena transporta jednog standardnog brodskog kontejnera udvostručena, a nekad i više puta skuplja, što direktno podiže finalnu cenu proizvoda koju plaćaju potrošači.

Jedna od posledica je i manjak slobodnih brodova. Jer, pošto brodovi duže vremena provode na putu, manje ih je na raspolaganju u lukama. To stvara “usko grlo”, pa se trgovci utrkuju ko će pre da dođe do prevoza, često ne pitajući za cenu.

Transport iz Indonezije duži i do 20 dana

Duže putovanje u slučaju kafe izgleda tako što, na primer, transport kafe iz Vijetnama ili Indonezije do Evrope sada traje i do 15 do 20 dana duže. Posledica je: kašnjenje u isporuci i poremećen rad pržionica.

Inače, Vijetnam je najveći svetski proizvođač kafe robusta, koja se koristi za instant kafe i espreso mešavine. Zbog svih ovih problema vezanih za poremećaje u transportu, ali i za klimatske promene kojima je u dužem periodu izložen taj azijski region, vrsta kafe “robusta” najviše je podložna oscilacijama cena.

Uz sve to, klimatske promene u zemljama proizvođačima kafe, nisu novost. Najveći svetski proizvođači kafe – Brazil, Vijetnam i Kolumbija već beleže oko 57 dodatnih dana ekstremnih vrućina godišnje koje nanose štetu njihovoj proizvodnji kafe. Prema procenama organizacije World Coffee Research i IPCC-a do 2050. godine moglo bi postati neupotrebljivo čak 50% trenutnog zemljišta pogodnog za uzgoj vrste kafe “arabika”.

Očekivanja bez “ružičastih” tonova

Šta se može očekivati na globalnom ekonomskom planu u narednim mesecima, da li se nazire kraj blokade Ormuza i vraćanje transportnih ruta i lanaca snabdevanja u normalne tokove?

Procena svetskih ekonomskih eksperata ima dosta u javnom medijskom prostoru, ali su gotovo svi obojeni upozorenjima na pogoršanje situacije.

Jedan od najistaknutijih međunarodnih stručnjaka, ekonomista dr Džon Sfakijanakis upozorio je 18. maja u intervjuu za TV IndiaToday da bi poremećaj u Ormuskom moreuzu mogao da izazove ne samo energetsku krizu, već i globalnu krizu hrane i đubriva:

“S obzirom na to da trećina svetskih zaliha đubriva prolazi tom rutom, dugotrajne tenzije bi mogle da pogode žetvu, cene hrane, plastiku i globalne lance snabdevanja i u narednim mesecima”, rekao je Džon Sfakijanakis koji je i glavni ekonomista Gulf Research Center (GRC) – nezavisni istraživački centar specijalizovan za region Persijskog zaliva i širi Bliski istok.

Dan kasnije, 19. maja, slično upozorenje uputio je i Nil Širing, glavni ekonomista konsultantske kuće Capital Economics:

“Produžena blokada vodi svetsku privredu u fazu nelinearnih poremećaja, a to je tačka u kojoj fabrike u Evropi i Aziji više neće moći da rade zbog nedostatka energenata”.

Posle niza globalnih geopolitičkih i ekonomskih kriza kojima je počeo 21. vek, čini se da su krizni periodi nova realnost koju treba prihvatati.