Dani Rodrik u Beogradu: Nećemo završiti u kolapsu globalizacije

Autor: Radojka Nikolić

“Moja poenta je bila da vas malo razveselim u vezi sa mogućom budućnošću globalne ekonomije. Da ponudim optimizam da ona zapravo može biti bolja, a ne ova u kojoj se danas nalazimo”, rekao je Dani Rodrik, jedan od najpoznatijih savremenih ekonomista, na kraju svog predavanja koje je održao u Beogradu 25. juna u Palati nauke, u okviru pratećeg programa XXI Svetskog kongresa ekonomista (održan od 22. do 26. juna).

Dani Rodrik (69) je uticajni turski ekonomista i profesor međunarodne političke ekonomije na Harvardu. Poznat je kao jedan od vodećih svetskih kritičara stihijne globalizacije i zagovornik povratka nacionalnim razvojnim politikama, industrijskom razvoju i uspostavljanju ravnoteže između ekonomske saradnje i socijalne stabilnosti.

Svoje beogradsko predavanje krajem ovog juna u Palati nauke, počeo je stavom da Trampove carine, za koje se smatra da predstavljaju  iznenadni preokret u trgovinskoj politici SAD, i nisu baš nešto što u ekonomiji nije ranije već viđeno. Rodrik, naime, smatra da je globalni udeo trgovine u svetskom BDP-u dostigao svoj maksimum neposredno pre globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine. “Rasta više nije bilo, jer su i pre globalne finansijske krize, prekogranični finansijski tokovi dostigli svoj maksimum”, rekao je Rodrik.

Po njemu, već nekoliko decenija su postojali neki dublji problemi sa modelom svetske ekonomije, koji on naziva “hiperglobalizacija”.

“Nazivam ga hiperglobalizacijom da bih ga razlikovao od drugih modela globalizacije. Razmislite o hiperglobalizaciji kao modelu globalizacije koji smo sledili od ranih 1990-ih nadalje, pa sve do poslednje decenije. Koje su bile karakteristike tog modela? Mislim da je na trgovinskom frontu to bio model duboke integracije, što znači da su trgovinski sporazumi prešli iz sporazuma o smanjenju barijera na granicama, uvoznih tarifa i kvantitativnih ograničenja, u sporazume koji su se sve više odnosili na ekonomske politike država. Tako su trgovinski sporazumi počeli da dobijaju na značaju u domaćim ekonomskim politikama, bilo da se radi o investicionim politikama, industrijskim politikama, poljoprivrednim politikama ili subvencijama za prava intelektualne svojine”, rekao je Dani Rodrik.

U međunarodnim finansijama, smatra Rodrik, uspostavljena je i finansijska globalizacija, koja je značila slobodan protok finansija i, čak, odsustvo kontrole kapitala.

“Očekivanje u vreme hiperglobalizacije bilo je da neće biti prepreka slobodnom protoku finansija. I taj sistem hiperglobalizacije, stvorio je niz unutrašnjih kontradikcija, niz tenzija, koje i sada utiču i na ekonomske i na političke događaje”, rekao je Rodrik.

On je naveo da postoje četiri važne tenzije od kojih zavisi budućnost globalizacije.

“Postoje četiri važne tenzije i važno je da ih znamo, jer kada govorimo o budućnosti globalizacije, moramo da razumemo zašto se ne možemo vratiti u njenu nedavnu prošlost. Neće biti izvodljivo da se ponovo stvori model hiperglobalizacije, jer nam je potreban drugačiji okvir”, objasnio je Rodrik svoje stavove.

Govoreći o prvoj tenziji od čijeg rešavanja zavisi budućnost globalizacije, Dani Rodrik je naveo primer Kine koja je najbolje prošla u sistemu hiperglobalizacije. Ali, najbolje je prošla jer nije sledila pravila hiperglobalizacije!

“Za hiperglobalizaciju je bila potrebna duboka integracija i uklanjanje prepreka tokovima kapitala. Koja zemlja je bila najveći korisnik hiperglobalizacije? Bila je to Kina. I naravno, Kina nije igrala po tim pravilima. Kina je igrala po veoma drugačijem skupu pravila. Nazvaću ih Bretonvudskim pravilima, jer su Bretonvudska pravila dozvoljavala zemljama da se bave opsežnim industrijskim politikama, da upravljaju svojim ekonomijama, da koriste državne politike za restrukturiranje i diverzifikaciju svojih ekonomija. I Bretonvudske politike su omogućile zemljama da one upravljaju tokovima kapitala i svojim deviznim kursevima. Upravo to je Kina i učinila. Dakle, Kina je imala prednost igranja po veoma drugačijem modelu pravila u vreme kada su druge zemlje, zapravo, težile otvorenosti kao osnovnom pokretaču svoje strategije rasta”, objasnio je Dani Rodrik.

Kako je ocenio Rodrik, strategija Kine bila da se iskoristi svetska ekonomija, ali da se to kombinuje sa merama domaćih investicionih i industrijskih politika, da se diverzifikuje ekonomija i da se stvore nove oblasti koje će imati komparativne prednosti tokom vremena. I dok se Kina nije pridržavala svih pravila globalne ekonomije, smatra Rodrik, Meksiko je, na primer, bio zemlja koja se najviše trudila da igra po pravilima hiperglobalizacije. Rodrik je detaljnije objasnio slučaj Meksika i zaključio:

“Paradoks je da se Meksiko pridržavao pravila globalne ekonomije, a da je prošao apsolutno užasno! Severni deo Meksika je dobro prošao, ali ako pogledate Meksiko u celini, ne samo da nisu brzo rasli, već je u periodu od ulaska u trgovinski blok NAFTA (SAD, Kanada i Meksiko), rast ukupne faktorske produktivnosti u meksičkoj ekonomiji bio negativan. Dakle, ne samo što su prošli gore, već su se loše pokazali čak i po latinoameričkim standardima”, rekao je Dani Rodrik.

U zaključku tumačenja prve tenzije, Rodrik je ocenio:

“Dakle, prva stvar je da pravila ne funkcionišu sama po sebi. Zato mislim da je važno da kada ljudi ukazuju na Kinu i kažu, pogledajte, hiperglobalizacija je divna jer je Kina uspela da izvuče stotine miliona ljudi iz siromaštva, moraju da imaju na umu i da se to nije desilo kroz politike koje su zagovornici hiperglobalizacije promovisali, već zato što je Kina uvela i poštovala svoja pravila”.

Kao drugo svoje zapažanje od koga zavisi budućnost globalizacije, Dani Rodrik je naveo okolnost da je došlo do značajne preraspodele u zemljama u razvoju, odnosno do novih dobitnika i gubitnika:

“Hiperglobalizacija, koja je bila neka vrsta produbljivanja ekonomske integracije, donela je značajnu preraspodelu zemljama u razvoju i u razvijenim ekonomijama. Ona je stvorila veći jaz između dobitnika trgovinske i finansijske integracije i gubitnika. Činjenica je da povećana globalizacija i povećana trgovinska integracija, ima distributivne efekte unutar zemalja. Mi to našim učenicima predajemo kroz primer: kada otvorite trgovinu, neke grupe će imati koristi, neke grupe će izgubiti”, naveo je Dani Rodrik.

Pošto je u globalizaciji došlo do redistribucije efekata, Rodrik smatra da se u slučaju SAD i Evrope većina distributivnih efekata odvijala regionalno.

“Delovi Sjedinjenih Država, oni delovi ekonomije koji su pogođeni izvozom i uvozom iz Meksika i pogođeni trgovinskim šokom u Kini, pretrpeli su dugoročni pad ili povećanje nezaposlenosti. I povežite to sa podrškom Trampu, ili slično, u Evropi, ako povežete efekat trgovinskog šoka u Kini sa podrškom krajnje desničarskim strankama, onda ćete otkriti da se takva podrška povećava kada se jave nepovoljni šokovi na tržištu rada”, ocenio je Dani Rodrik.

U treći izazov – tenziju, Dani Rodrik je uvrstio političku komponentu.

“Politička komponenta je bila da su centrističke političke snage, bilo da su desnocentrične ili levocentrične, u suštini odbile da odgovore na izborne zahteve i zahteve zainteresovanih strana. Političari su odbili da se pozabave nekim od ovih distributivnih troškova i nekim od problema u vezi sa izazovima fer trgovine”, rekao je Rodrik.

U četvrtu tenziju Dani Rodrik je uvrstio loše procenjena očekivanja o geopolitičkim i političkim posledicama hiperglobalizacije.

“U optimističnim očekivanjima od globalizacije loše su procenjena očekivanja o tome kakve će biti geopolitičke i političke implikacije hiperglobalizacije, kako u pogledu vrste političkog režima, tako i u pogledu prirode međunarodne saradnje između različitih vrsta sila. Očekivanje je bilo da će, kada se Kina pridruži STO, u osnovi otvoriti put ka tome da Kina vremenom postane demokratskija i kao demokratskija, liberalnija ekonomija i društvo, da će u suštini postati prijateljskija prema Kini, da će geopolitički sukob oslabiti. Naravno, nijedno od tih predviđanja se nije ostvarilo. Kina nije postala demokratskija. Umesto toga, Kina je kroz svoje veoma uspešne strategije rasta, postajala ekonomski i tehnološki sve moćnija i počela je da se doživljava kao geopolitička pretnja. Stiglo se do logike nultog zbira geopolitičke konkurencije: to znači da, ako Kina pobeđuje, mora biti da mi gubimo. I to menja, naravno, celokupne uslove pristupa prema svetskoj ekonomiji, posebno u Vašingtonu”, ocenio je Dani Rodrik.

Pošto je na beogradskom predavanju izložio svoju analizu unutrašnjih tenzija, unutar sistema hiperglobalizacije, koje su nas dovde dovele, Dani Rodrik je postavio pitanje: Kuda sada idemo?

“Sada ću vam dati prilično optimističan scenario, što može delovati pomalo naivno jer nismo u dobroj fazi svetske ekonomije. Ali Tramp neće biti sa nama zauvek. I mislim da ne živimo u konačno datom okruženju. Mislim da smo i sada u fazi tranzicije. Zato želim da sugerišem da bar postoji mogućnost pozitivnog scenarija. Prvo, mislim, je poenta da nećemo završiti u kolapsu globalizacije. Ne mislim da će se zaista dogoditi pad svetske trgovine. Jer, više ne živimo u svetu u kojem zemlje samo trguju gotovim proizvodima i u kojem se većina gotovih proizvoda može proizvoditi u zemlji. Mi živimo u svetu u kojem su lanci snabdevanja zaista postali preveliki. Dakle, ekonomski troškovi potpunog razdvajanja bili bi ogromni. I teško je zamisliti da ćemo imati takav ishod. Mislim da je verovatnije da ćemo se vratiti drugačijoj vrsti globalizacije”, rekao je Dani Rodrik.

On smatra da je ovo bio period kada se globalna ekonomija veoma brzo širila i da bi najbolje za svetsku ekonomiju bilo da se dopusti zemljama da rešavaju svoje domaće ekonomske i socijalne problem. I ako one napreduju, napredovaće i svetska ekonomija.

Rodrik ističe da je najvažnije šta se dešava u svakoj domaćoj ekonomiji: “Ako zaista želite da uradite pravu stvar za svoju ekonomiju, bavite se pitanjima jednakosti, inkluzije, stvaranja radnih mesta i srednje klase. Ne morate da radite stvari koje će naštetiti zemljama u razvoju ili nužno zahtevati discipline trgovinske politike”.

Dani Rodrik naglašava da nam je potreban svet u kome će različite zemlje rešavati ekonomske i društvene probleme na mnogo različitih načina.

“Često će praviti ogromne greške, kao što Sjedinjene Države prave pod sadašnom administracijom. Ali, nama je potreban poredak zasnovan na pravilima po kojima zemlje uglavnom mogu slobodno da vode sopstvene politike, trgovinsku i industrijsku politiku i posebno investicione politike. I mislim da Evropa i mnoge srednje zemlje, srednje sile imaju veoma važnu ulogu u smislu da budu tlo za eksperimentisanje politikama”, rekao je Dani Rodrik i ponudio optimističko viđenje kojim smo počeli ovaj tekst:

“Moja poenta je bila da vas malo razveselim u vezi sa mogućom budućnošću globalne ekonomije. Da ponudim optimizam da ona, zapravo, može biti bolja, a ne ova u kojoj se danas nalazimo”.