MIROSLAV MIŠKOVIĆ: Sa mojim ličnim bogatstvom završio sam pre 20 godina

Samo velike kompanije stvaraju razvoj zemlje i mogu da izađu na druga tržišta. Ne treba smatrati da će se obogatiti Mišković ako ima veliku kompaniju. Za mene je dramatičan podatak da u ovom delu Evrope, uključujući Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, u prvih 20 velikih kompanija nema ni jedne srpske kompanije! Nad tim treba da se svi zabrinemo. Bez velikih kompanija nema ni napretka zemlje

“Moj najveći uspeh su ljudi. U 90-im godinama kada su nastajali privatni biznisi, većina je gradila kuće i jahte, a mi u Delti smo stvarali ljude.“

Možda je ovo neočekivan odgovor jednog od najuspešnijih srpskih biznismena, za koga je vezivan i epitet „tajkun“, ali koji je uspeo da tokom prošle tri decenije stvori i održi uspešnom jednu od najvećih kompanija u Srbiji i u našem delu Evrope. Reč je o Miroslavu Miškoviću, koji nerado daje intervjue i koji se ne viđa često u javnom životu, osim što je pre osam godina u žižu javnosti dospeo u dramatično negativnom kontekstu – hapšenjem i sudskim procesom koji je pokrenut.
Duga je priča o stvaraocu Delta holdinga, ali je tri decenije kompanije bio dobar povod za intervju koji je „uživo“ prihvatio Miroslav Mišković, kao ekskluzivitet. Originalan pristup Delte bio je i u formi intervjua. Nas četvoro novinara – Miša Brkić (Nedeljnik), Mića Ćulibrk (NIN), Draža Petrović (Danas) i ja u ime Magazina Biznis, razgovarali smo „kolektivno“, uz dodatna pitanja koja je svako mogao da postavi za svoj medij. Zato se pred čitaocima Magazina Biznis nalazi ovaj razgovor bez cenzure i ekskluzivno, u kojem je Miroslav Mišković izneo svoje stavove o svemu – od ekonomije i trendova u biznisu, do politike i buduće vizije Delte i Srbije.

U 2021. i prodajemo i kupujemo

– Vrlo sam zainteresovan da nešto prodamo i da nešto kupimo. Imamo tri ozbiljna kandidata za prodaju ove godine i nadam se da ćemo nešto realizovati. Ima i nešto što bismo kupili. Mogu da vam kažem da sam sada nervozan, jer skoro dve godine ništa nismo prodali i obećavam da ćemo vrlo brzo, tokom ove godine, nešto prodati i nešto kupiti. Ne treba to da bude odlična kompanija u kojoj ne može ništa da se radi. Nama treba kompanija koja ima perspektivu i kojoj ćemo mi dodati vrednost.

U prošlih 30 godina, prodali smo četiri kompanije za preko dve milijarde evra. Te milijarde su došle u Srbiju, one su u deviznom bilansu naše zemlje. Bilo mi je teško kod prve prodaje, emotivno sam bio vezan za svoje biznise. Kasnije sam to prihvatio kao nešto normalno. Mislim da smo u vrhu evropskih kompanija po tome da razvijemo biznis i kasnije ga uspešno prodamo, rekao je Miroslav Mišković odgovarajući na pitanje o tome da li nešto u ovoj godini Delta holding prodaje ili kupuje.

Za početak, da objasnimo naslov „Sa mojim ličnim bogatstvom završio sam pre 20 godina“. Miroslav Mišković to ovako komentariše:

– Da, ja sam sa svojim ličnim bogatstvom završio pre 20 godina. Danas se bavim bogatstvom mojih saradnika, mojih zaposlenih i bogatstvom Srbije. I u tom pogledu treba znati da je važno stvoriti kompaniju koja će biti jaka, koja će biti druga, treća po veličini i po ekonomskoj snazi u regionu. Jer, samo velike kompanije stvaraju razvoj zemlje i mogu da izađu na druga tržišta. Ne treba smatrati da će se obogatiti Mišković ako ima veliku kompaniju. Za mene je dramatičan podatak da u ovom delu Evrope, uključujući Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, kao i ceo Zapadni Balkan, u prvih 20 velikih kompanija nema ni jedne srpske kompanije! Nad tim treba da se svi zabrinemo. Bez velikih kompanija nema ni napretka zemlje. Ja se nadam da će naša vlast shvatiti koliko je to važno i da će se to promeniti.

• Odmah, na početku – kako odgovarate na čuveno pitanje za biznismene – kako ste napravili prvi milion?

– Iskren odgovor će razočarati sve one koji to pitanje postavljaju. Prvi milion nisam napravio ja, nego Delta. Sem toga, verujte mi, ne znam kada smo zaradili prvi milion. Inače u svojoj knjizi „Ja, tajkun“ detaljno sam opisao kako smo počeli u Delti i na kojim poslovima smo zaradili prve pare. Da li je to bio baš milion, verujte mi da ni ja ne znam.
Suština je da smo mi taj „prvi milion“ zaradili na znanju. Ja sam već napisao da bi ono geslo: „Rad, rad, rad“ trebalo zameniti sa: „Znanje, znanje, znanje“. Zašto se živi danas u Austriji ovako, zašto u Finskoj, Danskoj ili nekoj drugoj zemlji – razlog je samo u znanju. Delta nije imala biznis u kome je zaradila novac, a da je naš partner izgubio. Takav biznis ne postoji. Mi vodimo računa o našim partnerima i ne gradimo naš uspeh na tome da nekog oštetimo. Ja verujem u biznis koji je potkovan znanjem.
Nažalost, mnogi misle da biznis počiva na tome da neko nekome učini neku uslugu. Ne, nije tako. Biznis počiva na velikom znanju i na izuzetno sposobnim kadrovima. To je Delta svojim uspehom potvrdila. Mi imamo jedno pravilo: Delta ne radi sa državom. Ne radimo zato što želimo čisto tržišno da poslujemo. Da smo poslovali sa državom, kad sam ja bio uhapšen, posledica bi bila da bi Delta propala. I, kao što vidite, mi smo sva ta teška vremena prebrodili i snažno guramo napred. Ostvarićemo još veće uspehe.

• Koju etapu u razvoju kompanije Delta smatrate najznačajnijom?

– Uvek su poslednje godine najznačajnije, tako su i nama najznačajniji noviji projekti. Iz ranijeg perioda mogao bih da izdvojim odluku o izlasku iz bankarstva i o velikom investiranju u poljoprivredu. To se desilo u trenutku kada je Delta banka bila najuspešnija domaća banka i donosila je veliki profit. Većina je smatrala da je u tom smislu treba eksploatisati dalje, međutim, mi smo odlučili da je prodamo. Tada smo, zapravo, pokazali javnosti šta je naša strategija: Delta ne želi da živi samo od operativnog poslovanja, već namerava da novac pravi na prodaji firmi. Tada smo i sami videli koliko smo kvalitetni u razvoju i prodaji kompanija.

Nismo mogli ni da zamislimo…

Na pitanje Miše Brkića – šta je Delta posle 30 godina i da li je to ono što je želeo i zamišljao, Miroslav Mišković je odgovorio:

– Delta je sada sigurno više nego što sam zamišljao i želeo. Ovo nije niko mogao da zamisli, da smo posle 30 godina vodeća kompanija u regionu. Danas Delta ima visok rejting i u Hrvatskoj i u Sloveniji. Delta je od Triglava do Crnog mora. U svim tim zemljama nešto radimo. Sada razmatramo izgradnju jednog velikog šoping mola u Sarajevu, što znači da smo pokrili eks jugoslovenske zemlje, plus Bugarska, plus Albanija. Na neki način postajemo vodeća regionalna kompanija. To nijednog trenutka nisam mogao da zamislim, a pogotovo da će Sava centar biti u našem vlasništvu i da ćemo ga mi renovirati i napraviti da bude još bolji…

• U prošlih 30 godina, u okviru Delta sistema ste osnivali kompanije i razvijali razne biznise – finansije, trgovina, osiguranje, nekretnine, agrar, ugostiteljstvo… Koji vam je biznis najdraži?

– I ranije, a naročito poslednjih godina, najdraži mi je agrar. Zašto agrar? Zato što je to nešto živo, i što se tu dešavaju stalne promene. Kod ratarskih kultura vidite kako biljka napreduje, raste, sazreva, stvara plod, berba… Možete da vidite rezultate. I onda sagledavate šta ste uradili, možete da poredite sa drugima. Ili voćarstvo: nešto posadite i vidite već iste jeseni rod i plod. Stalno ima promena, radite nešto novo i dinamično. Zato uživam kad odem u Čelarevo, imamo jedan vidikovac sa koga sve voćnjake vidimo. To je divan prizor. Zato priznajem: svi biznisi su mi dragi, ali agrar najviše volim. Svi mi u ovom regionu imamo tu sreću da ne moramo ništa novo da izmišljamo, nego samo da pratimo ostvare- nja koja imaju svetske kompanije. Mi im plaćamo da to prenesu kod nas i šaljemo naše ljude u svet da vide kako se to tamo radi. Dakle, „kičma“ Delte je znanje. Znam da prečesto upotrebljavam tu reč „znanje“, ali mislim da bi svima nama bilo bolje ako bi se i pojedinci i kompanije time više bavili. Tu je i moj odgovor zašto se živi u Finskoj i Austriji tako kako se živi, a zašto ovako kod nas, u našem regionu. Moramo više da se bavimo znanjem i privrednim temama.

Nisam uticao na političke odluke

Odgovarajući na pitanje Miće Ćulibrka koliko ima istine u optužbama iz prethodnih godina da je formirao neke vlade, da je uticao na donošenje zakona, na to ko će biti predsednik vlade, ko će biti ministri, predsednik Delta holdinga je rekao:

– Da sam ja uticao na formiranje vlada, verujte mi, sasvim drugačije bi te vlade bile i mnogo bi drugačije radile. Znači, uopšte nisam učestvovao u formiranju ni jedne vlade. Setite se, vlada Zorana Đinđića je uvela porez na ekstra profit koji se plaćao, u nekim kategorija ma, na osnovu ostvarenog ukupnog prihoda. To je van svih mogućih pravila, jer porez se plaća na osnovu onoga što zaradiš – na osnovu dobiti. Zatim, da sam formirao vladu Borisa Tadića, onda sigurno ne bi bio donet zakon o konverziji zemljišta, a to je najgore što se desilo ovde u poslednjih 20 godina. Jer je taj zakon gotovo zaustavio izgradnju i to u najtežim godinama 2008. 2009., 2010. kada je vladala globalna ekonomska kriza. I danas taj zakon važi. Iz toga je ubrano minimalno sredstava, a zaustavio je milione i milione investicija. Najvažnija stvar je doneti zakone na osnovu kojih će moći da se investira. Jedan ambasador je ovde rekao: najvažnija stvar za Srbiju je da donese zakone koji će pružiti sigurnost investitorima. I to jeste najvažnije, smatra Miroslav Mišković.

• Da li ste radoholik? Da li uživate u poslu?

– Ne znam da li sam radoholik. Možda jesam, možda nisam. Ali, znam jedno: ako nemate ljubav prema poslu nećete imati uspeha. Ako pođete na posao bezvoljno – nećete moći da radite. Jednom prilikom sam gledao na televiziji intervju sa jednim poznatim violinistom i kada ga pita novinarka koliko svira, on odgovara: „Stalno sviram“. Na pitanje šta radi u slobodno vreme, on odgovara da i tada svira violinu. Pošto se novinarka začudi, violinista joj kaže da se malo šali, ali kaže i sledeće: „Velika je stvar kad neko želi da vas plaća da radite ono što volite“. Za mene je veoma značajna konstatacija. Drugim rečima, onaj ko želi samo da bude plaćen, bez ljubavi prema onome što radi, teško da će biti uspešan. Zato je moja poruka svim mladima da rade ono što vole, a ne da rade samo da bi bili plaćeni za nešto. Naravno, rad treba platiti, to se podrazumeva.

• Imate li uzor u biznisu – kompaniju ili ličnost, ko je to i zašto?

– Ja ne krijem da sam na početku karijere najviše učio od slovenačkih poslovnih ljudi, jer su oni u bivšoj Jugoslaviji bili daleko napredniji u shvatanju tržišta od ostatka zemlje. Često kažem za sebe da sam slovenački đak. Međutim, kasnije, sve što sam radio ima uzor u Zapadnoj Evropi. To je poslovni svet prema kome je formirana i Delta, koja izgleda kao jedna zapadnoevropska kompanija.

Prednost mladima

– Ja zamišljam vladu u kojoj imamo samo dvoje članova starijih od 32 godine: premijera i ministra pravde. Svi ostali treba da imaju ispod 32, ali da imaju dobre savetnike. Zašto mladi, a ne stariji? Zato što stariji moraju da se menjaju. A mislim da mladi mogu da iznesu promene u ovoj zemlji. Mi u Delti tako radimo, stalno primamo mlade i ti mladi lideri su nova snaga Delte, rekao je predsednik Delta holdinga.

• Kad već pominjete bivšu Jugoslaviju, Vi ste sa mesta potpredsednika srpske vlade 1990. godine, otišli iz politike u biznis. Kao najmlađi, najuspešniji privrednik ste pre toga dobili prestižnu nagradu AVNOJ-a. Iz tog ugla posmatrano – kakav je odnos politike i biznisa?

– Nisam ja prešao iz politike u biznis. Ja sam u politici aktivan bio samo šest meseci. Dobio sam nagradu AVNOJ-a za privređivanje u velikoj Jugoslaviji i to je najveće priznanje. To je i poslednja nagrada koju sam dobio. Ali, za tih šest meseci u politici 1990. godine, shvatio sam da politika nije za mene. Ja tu ne mogu da iskažem sebe. Zato sam, slobodno mogu da kažem, na jedan elegantan način izašao iz politike. To je bila poslednja komunistička vlada. Nisam bio biran, nego sam imenovan na funkciju potpredsednika vlade. Nisam siguran da li bih uopšte ulazio u to da budem biran, jer smatram da čovek treba da iznosi svoje stavove na osnovu sopstvenog mišljenja, a ne na osnovu stavova birača, odnosno onih koji su ga birali.

• Kakav je odnos biznisa i politike u svetu?

– Politika i biznis su vrlo značajni u tržišnim ekonomijama. Tamo vlada veliko razumevanje između biznismena i političara. Kod nas je to sasvim drugačije, pogotovo u ovom tranzicionom periodu. Očigledno je da su svi političari u zemljama u tranziciji već od 1990. godine počeli da prave svoj rejting na tome što će napadati privrednike ili „tajkune“, kako ih obično zovu.

• Koliko je danas važno da imate vezu sa politikom da biste uspešno poslovali. Mnogi misle da je to dobro, a ima i primera…

– Naravno da je dobro imati dobre odnose, ne vezu. Nažalost, vi znate da Delta poslednjih osam godina nema neku vezu posebno… Međutim, šta je važno i šta ja i sa ovog mesta poručujem: politika mora da stvori dobre uslove za rad biznisa. A biznis mora da poštuje zakone države u kojoj posluje i da plaća porez. To je najjednostavniji odnos politike i biznisa i to je način kako treba u budućnosti da se posluje.

• Kada očekujete da će se okončati sudski proces koji se vodi protiv Vas?

– Očekujem da će se taj proces vrlo brzo završiti. Ja želim samo jedno: da se taj proces završi po zakonu i na osnovu dokaza koji su izneti pred sudom o tome šta sam radio. Ne mogu ja da budem državni neprijatelj kad sam na čelu kompanije koja izdržava 4.500 porodica i koja je u državni budžet uplatila tri milijarde evra u prošlih 15 godina, a toliko smo i investirali u Srbiju. Ja sam patriota Srbije, a ne državni neprijatelj i to ističem svuda.

• Kakve su posledice po kompaniju, zbog procesa koji je vođen protiv Vas?

– Posledica je bila da nismo dobili nove poslove, ali stare poslove i stare partnere nismo izgubili. I to svetske poslove i svetske partnerske kompanije nismo izgubili. Svakako da nije jednostavno raditi kada je predsednik kompanije u zatvoru, ali mi smo imali podršku svih naših partnera. Nismo imali razvoj baš kakav je trebalo da imamo, ali uspeli smo da prođemo taj period i danas vrlo uspešno radimo. Mi ćemo već u prvoj polovini ove, 2021. godine otvoriti vrlo značajne investicije: u Nišu šoping mol od 40.000 kvadrata, poslovnu zgradu Delta holdinga koja će biti najmodernija u Beogradu, hladnjaču u Zaječaru, jer tamo imamo veliki voćnjak. Otvaramo hotel Indigo u centru Beograda, u Staroj Pazovi otvaramo centar za voće i povrće… Dakle, imamo pet velikih investicija u prvom polugodištu ove godine.

O saradnji privrednika i političara

– Privrednici i političari moraju da budu što češće zajedno, da čuju šta to mi privrednici imamo da kažemo. Jer, mi investiramo. To sazrevanje u Srbiji već postoji, samo je potrebno da ide brže.

Praksa iz prošlosti je drugačija: u zemlji koja je u tranziciji i u kojoj je siromašno dosta ljudi, vrlo je popularno da političari napadaju uspešne privrednike. Jer, uvek može da se kaže – vi biste imali da nije taj i taj uzeo, opljačkao… Ali, zemlje koje nisu tom politikom obuzete, imaju više uspeha – prokomentarisao je Miroslav Mišković.

• Od koga ste najviše naučili u poslu? Da li je bolje učiti na svojim ili na tuđim greškama?

– Pa, normalno, najbolje je učiti na tuđim greškama. Ali, nažalost, nije tako. Najviše se uči na sopstvenim greškama. I normalno je da se uči na greškama.

• Koliko puta ste napravili grešku?

– Mnogo puta. Neću da merim greške, jer sada slavimo 30 godina, ali te greške, koliko ih je bilo, možda ozbiljno ugrožavaju ove dobre poteze (smeh)… U biznisu su greške neminovne. I uvek će vas kritikovati oni koji ne rade. Ali, suština je u tome da čovek nikad ne sme da se miri sa postojećim, već da uvek ide u novo… Nijedan biznis nije večan. Svaki doživljava transformaciju. Evo, Delta ove godine ulazi u novi biznis, u elektronsku trgovinu. To je ovo što rade svetske kompanije kao što su Amazon, Alibaba i slične. Naša investicija u taj biznis je 100 miliona evra u narednih sedam godina

• Pa, znači vi konkurišete i Amazonu i Alibabi?

– Pa, kupićemo ih… (smeh).

• Kad smo kod kupovine, neki smatraju da ste Sava centar kupili ispod cene?

– Mi smo to platili više nego što vredi. Država ga je prodala iz trećeg pokušaja. Delta je kompanija koja izuzetno vodi računa o svom ekonomskom razvoju, ali i o društvenoj odgovornosti. O tome smo vodili računa i kod kupovine Sava centra. Zato nismo obarali cenu. Uložićemo 80 miliona evra u obnovu i to će biti najlepša zgrada u Beogradu. Svi ćemo biti ponosni kakav ćemo kongresni centar da dobijemo. Nije to tržni centar, to je kulturni centar i tu nema mnogo profita. On ima samo 16.000 kvadrata komercijalnog prostora za izdavanje, od ukupne površine od oko 70.000 kvadrata. Ali, uzeli smo Sava centar jer on dosta utiče na ceo kompleks koji ovde pravimo
– Interkontinental, Kraun Plaza, Indigo, ali takođe i na sve druge hotele. To će biti savremen kongresni centar koji će dovesti mnoge značajne ljude u Beograd i otvoriti nove mogućnosti saradnje. Obećavam da će Sava centar biti ponos Beograda. Za sedam-osam godina ta investicija će biti isplativa, ranije nije moguće, jer traži dosta ulaganja.

• Vi ste osnivanjem firme Delta počeli kao preduzetnik. Pa, da li se preduzetnik rađa ili se radom stvara?

– Ako me pitate da li bih pre odabrao nekog ko ima preduzetničkog dara ili je vredan, ja ću uvek odabrati onog koji je vredan. Jer će naučiti. Talenat utiče malo, sve ostalo je rad. Preporučujem svim mladim ljudima da steknu visoko obrazovanje, da završe fakultete. Čak nije važno koje fakultete. Samo im je važna jaka osnova, a ostalo će sve naučiti kada budu u biznisu. Ali, stalno mora da se uči i nadograđuje znanje. Jer, sve vam je u životu znanje. To se posebno odnosi na mlade ljude. Moraju više da prate šta se dešava u svetu i šta je dokle odmaklo.

MIROSLAV MIŠKOVIĆ U LEKSIKONU MAGAZINA BIZNIS
Deset pitanja – deset odgovora

• Kada ste se u poslu osećali najponosnijim i zašto?

– Sigurno jedan od meni najdražih trenutaka je onaj koga sam postao svestan u trenutku koji je bio najteži. Kada sam uhapšen 2012. godine Delta je nastavila da radi, mogu da kažem, uspešnije nego ikad. Način na koji smo stvorili sistem sposoban da radi pod takvim pritiskom, da radi bez svog prvog čoveka, to je primer kakvih malo ima u celoj Evropi.

• U autobiografskoj knjizi „Ja, tajkun“ ističete da je važna logika poslovanja kojom se kreira biznis. Šta je najvažnije u toj logici poslovanja?

– Ljudi se ponekad ponesu za krupnim rečima i teoretskim znanjima. I ne primete da stvari jednostavno nisu logične. Za mene nema te nauke koja je ispred logike i zato govorim da se bez nje ne ulazi u biznis. Logiku bi trebalo da uče deca od prvog razreda osnovne škole.

• Šta smatrate da je u biznisu najvažnije: ideja, kapital ili momentum u kojem pokrećete projekat?

– Najvažnije je znanje. Nijedna od stvari koje ste pomenuli nije dovoljna ako nemate znanje. Nisu dovoljne čak ni sve tri zajedno.

• Šta smatrate svojim najvećim neuspehom?

– Ako pitate o poslovnim greškama, bilo ih je puno i nema razloga da ih rangiram. Iz svake greške nešto naučite i onda to i ne bude greška, nego jedna dobra škola.

• A da li ste se osećali poniženim u poslu, kada i zašto?

– Ne verujem da neko može da bude ponižen u poslu, mislim da čovek jedino može da ponizi sam sebe. A takvo iskustvo nemam.

• Sa kim nikada ne biste poslovali i zašto (kompanija ili ličnost)?

– Nisam o tome razmišljao. Sa takvom osobom verovatno nisam ni poslovao, a možda je nisam ni sreo.

• Koju vrstu literature najradije čitate?

– Najviše čitam knjige koje mi preporučuju prijatelji i moji saradnici, a oni imaju dobar ukus i izbor. Najviše čitam knjige iz istorije i biznisa, i jedne i druge nude razmišljanja o strategiji i upravljanju procesima i sistemima.

• Da li imate hobi i koji?

– Verujem da većina ljudi zna da sam strastveni ribar. Lovim na otvorenom moru u Crnoj Gori i neka budem neskroman, smatram se majstorom za lov na sabljarke.

• Šta Vas saradnici najčešće pitaju?

– Mladi saradnici najčešće pitaju kako da započnu karijeru, kako se postaje menadžer ili biznismen. Saradnici pitaju neke konkretne stvari u poslu, za koje smatraju da im je potrebno moje mišljenje.

• Koliko saradnici uče od Vas a koliko Vi od njih?

– Ne znam koliko oni uče od mene, ali ja učim svakog dana, od svih ljudi sa kojima se srećem.

• Kakva je Vaša vizija, šta je Deltina budućnost?

– Ja se nadam da će u doglednoj budućnosti naša Srbija biti u Ujedinjenim državama Evrope, a da će Delta imati svoje sedište u nekoj evropskoj metropoli.

• Šta to znači? Možemo li to da dešifrujemo?

– Ja sigurno to neću doživeti, ali govorim kako će biti moguće rešenje. Srbiju vidim u Ujedinjenjem evropskim državama jer mislim da će EU propasti. Verujem da će se stvoriti Ujedinjene evropske države, poput Amerike i da će i Delti biti svejedno gde je sedište, pošto će biti jedinstveni zakoni. Možda će to biti i u Beogradu.

• Zašto retko dajete intervjue i izbegavate nastupe u javnosti?

– Ja sam vrlo direktan i konkretan čovek. Govorim ono što mislim. Kad sam bio u politici video sam da to ne umem najbolje da radim. Ja ne mogu da govorim o nečemu što ne ostvarim. Sigurno te moje izjave mogu da pogode one koji vode politiku, a ja nemam osećaj za politiku. Imao bih sigurno problema i sa političarima i sa Akademijom i sa Univerzitetom i sa kulturnim radnicima.
Osim toga, vrlo je bitno što imam jako dobre saradnike i oni izuzetno do- bro plasiraju šta i kako Delta radi. Zato njima prepuštam taj deo posla.

• Povodom tri decenije rada Delta holdinga, kakva je Vaša poruka javnosti?

– Uprkos svim teškim godinama kroz koje smo prošli, imamo velike uspehe. Upravo smo primili 60 mladih ljudi, mladih lidera i imamo ozbiljne planove za investiranje. To je preko 500 miliona evra, što ćemo sigurno realizovati. Delta će stvarati kadrove i stvaraće radna mesta, pa će mnogi ljudi stvarati u Srbiji i ostajaće u Srbiji. Do sada smo mnoge mlade ljude vratili u Srbiju i to nije značajno samo za nas, već i za Srbiju. Mi ćemo pobediti, zar to ne vidite?! Postoje teškoće, ali će biti prevaziđene. Mladi vide budućnost u Srbiji. Svetla je budućnost i Delte i Srbije.
A problemi koji sada postoje, sve će se to srediti. Moje iskustvo mi to govori. Evo, kada je Zoran Đinđić postao premijer, sa kojim sam, inače, bio najbliži, mi čak šest meseci nismo govorili, jer je prvo odmah udario na Deltu! Ali, on je veoma brzo razumeo i shvatao stvari i shvatio je koliko domaći biznis znači za razvoj Srbije. Shvatio je značaj kluba Privrednik i mi smo ga uz njegovu pomoć i formirali, koji i danas uspešno radi.

30 godina delta holdinga

Tačno 30 godina od osnivanja Delta holdinga navršilo se 4. februara 2021. Tog dana je saopšteno da je za tri decenije kompanija od prodaje biznisa ostvarila prihod od 2,5 milijarde evra i taj novac je reinvestirala u Srbiji i zemljama regiona. Tokom tri decenije u Delti je radilo oko 35.000 ljudi; u budžet Srbije uplaćeno je tri milijarde evra poreza i doprinosa (od 2000. do danas); u društvenu odgovornost uloženo je 39 miliona evra (od osnivanja Delta Fonda- cije 2007. godine), a ukupni prihodi kompanije su za tri decenije dostigli 24 milijarde evra.

• U kom pravcu idu promene koje najavljujete?

– U pravcu boljeg stanja i tržišnog privređivanja. Tih promena ima. Moram da priznam da to ide Delti na ruku. Nama je sve bolje i bolje. Još nije to kako bi trebalo… Da Delta nije imala tih osam godina procesa protiv mene, mi bismo kao kompanija, sigurno već bili i u Mađarskoj i u Češkoj i u Slovačkoj. To se nije desilo. Ali, šta da radimo? Da se skupimo i da naričemo?! Ne, moramo da se borimo da te promene ostvarimo, da ulazimo u perspektivniji razvoj Delte i u što bolje odnose u regionu. Da stvorimo Deltu koja će biti lider regiona. I uveren sam da ćemo to i biti
– rekao je Miroslav Mišković u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis.